Erazmo

Sveti Erazmo vecna ti SLAVA!

Sveštenomučenik Erazmo Ohridski

Sveštenomučenik Erazmo Ohridski je hrišćanski svetitelj. Ovaj svetitelj je bio poreklom iz Antiohije i živeo je za vreme vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana. Podvizivao se na gori Livanskoj. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je bio obdaren od Boga velikim darom čudotvorstva.

Kao arhijerej pošao da propoveda Jevanđelje. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je stigavši u grad Ohrid, Erazmo molitvom vaskrsao sina nekoga čoveka po imenu Anastasa, i krstio ga. Tom prilikom Erazmo je krstio i mnoge druge mnogobošce i razrušio u Ohridu žrtvenike. Zbog toga je optužen caru Maksimijanu koji je u to vreme bio u Iliriji. Car ga je izveo pred bakarni kip Zevsov i naredio mu, da prinese žrtvu i da se pokloni idolu. Hrišćani veruju da je tada sveti Erazmo učinio čudo te je iz idola izašla strašna aždaja, koja je poplašila narod, a potom je svetitelj opet učinio čudo i ubio aždaju. Posle toga Erazmo je propovedao o Hristu i krstio dvadeset hiljada ljudi. Car je naredio da se pobiju svi koji su se krstili, a Erazma je stavio na muke, pa ga onda bacio u tamnicu. Hrišćani veruju i da mu se javio anđeo i izvede Erazma iz tamnice. Potom je otišao u Kampaniju gde je propovedao Jevanđelje ljudima, pa se opet vrati u grad Hermeliju i povukao se u jednu pešteru (pustinju), da se u njoj do smrti podvizava. Pred smrt triput se pokloni prema istoku i s uzdignutim rukama molo se Bogu, da Bog oprosti grehe i daruje večni život svima onima koji sa verom budu prizivali njegovo ime. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da se po svršetku molitve ču se glas s neba: "Tako neka bude kako si molio, celebniče moj Erazmo!". Sav radostan pogledao je svetitelj još jednom u nebo i video venac slave kako se spuštaše na njega, i video horove angela, proroka, apostola i mučenika, koji su prilazili da prime njegovu dušu. Najzad je uzviknuo: "Gospode, primi duh moj!" i preminuo oko 303. godine. Peštera sa crkvicom svetog Erazma i danas stoji nedaleko od Ohrida.
Pravoslavna crkva slavi ga 2. juna po crkvenom, a 15. juna po gregorijanskom kalendaru.